Što ne volim ljude koji se žale, to je nevjerovatno. Dođe frajer žali mi se što nema para ko onaj neki tamo il što ne izgleda kao neki tamo. Druže, jesam ti ja kriv. Nisam. Jel ti on kriv. Nije. Do tebe je.
On sigurno nije ležo po čitav dan i dangubio, kao ti, zato i ima para. On se trudio, vježbo zato dobro izgleda. Učio je zato ima petice...
Planirao sam kupiti sebi skuter na proljeće i govorim ja materi šta bi mogo radit, koje poslove, da zaradim da mogu sebi kupit skuter. Kaže ona budi strpljiv, ne dosađuj, sačekaj, ne radi ništa. A da ne radim ništa, da čekam, da mi život prolazi pa nisam blesav. Ne kažem možda i to ima smisla, da ne radim ništa, pomalo uštedim, nađem siće i skupim za skuter za jedno 4-5 god. Al zar nije bolje potrudit se i kupit za godinu.
Ljudi se stalno žale na posao. Mala plata, šefovi su odvratni, naporno...Kad se sastanu radnici neke firme van posla glavna tema je o poslu. Kako ima onaj gore u kancelariji veću platu, ovaj uzeo bolovanje, ovaj je vakav, ovaj je nakav. Žale se a ništa ne poduzimaju da to promjene.
Ljudi shvatite, žalite se godinama i godinama i nećete ništa promijenit. Ja mogu sad sjest i plakat što nemam to i to, al ja to ne mogu dobit sve dok ne poduzmem neke mjere da bi dobio to. Npr, trebaju mi pare ovo-ono. Ja mogu plakat što ih nemam a mogu trežit način kako da dođem do njih na legalan načim. Šta mislite šta je bolje, hmm. Razmilite o ovome malo...
